Mihael Sumaher – Formula 1 Ikona

Luis Hamilton je postavio nekoliko novih rekorda u 2020. od kojih se smatralo da nikada neće biti nadmašeni.

Jedan od njih je rekord Mihaela Šumahera od 91 pobede na Gran pri-u, svetski rekord za najviše pobeda na Gran pri-u u istoriji Formule 1.

Mihael Sumaher –  rani život i karijera

Mihael Šumaher je rođen 3. januara 1969. u Hurthu u Nemačkoj, u blizini grada Kelna i nekih 90 kilometara udaljen od čuvene staze Nirburgring.

Majklova prva ljubav u trkama bio je karting. Pridružio se svom lokalnom karting klubu kada je imao samo četiri godine i osvojio prvo prvenstvo kada je imao šest godina. Da bi održao ambiciju njihovog sina, Michaelov otac je radio i drugi posao. Međutim, mogli su da ga podrže samo donekle, pre nego što je morao da se obrati lokalnim privrednicima za pomoć.

Prvu licencu za karting dobio je u Luksemburgu kada je imao 12 godina jer to nije mogao da uradi u Nemačkoj pre svoje 14. U narednih nekoliko godina, Mihael Sumaher je osvojio brojne nemačke i evropske nagrade i šampionata u kartingu, pre nego što je na kraju uspeo da jednosed nemačke serije Formula Ford i Formula Konig. 1989. godine, Šumaher je stigao do Formule 3 sa VTS Racingom i završio ukupno 3. u nemačkom šampionatu Formule 3. 

Sledeće godine, Mihael je osvojio nemački šampionat Formule 3, uključujući prestižnu Veliku nagradu Makaa gde je počelo njegovo rivalstvo sa Mikom Hakinenom.

Umesto da uđe u Formulu 3000 kao većina njegovih rivala, Šumaher se pridružio trkačkom programu Mercedes juniora u Svetskom šampionatu sportskih prototipa gde je vozio moćne automobile u trkama na duge staze. 

Tamo je Šumaher pobedio u završnim trkama sezone u obe sezone u kojima se takmičio (Meksiko i Japan), a takmičio se i u Le Manu 1990., završio je peti sa svojim timskim kolegama.

Mihael Sumaher i Beneton

Šumaherov neverovatan entuzijazam za automobilske trke se ostvario kada je pozvan kao zamena za uhapšenog Bertranda Gašoa u Jordanu na Velikoj nagradi Belgije 1991.

Uprkos tome što je završio svoj debi u kvalifikacijama za Formulu 1 na 7. poziciji, Mihael Sumaher je morao da se povuče u svojoj debitantskoj trci zbog problema sa kvačilom. Iako je Džordan želeo da potpiše Mihaela do kraja sezone, Šumahera su angažovali Beneton-Ford i njihov tim menadžer Flavio Briatore. Šumaher je učestvovao u još 5 trka te sezone, osvojivši 4 boda u tom procesu.

Mihael Sumaher je nastavio da se trka za Beneton u narednim sezonama i nije morao dugo da čeka na svoju prvu pobedu. Nakon što je završio na 5 podijuma i još tri puta u bodovima, Mihael Šumaher je osvojio Veliku nagradu Belgije 1992. godine, završio je 36 sekundi ispred Najdžela Mensela i nekih od najvećih imena Formule 1 u istoriji, uključujući Senu, Brundla i Patresea.

Do kraja sezone, Šumaher je osvojio još dva podijuma i završio treći na Svetskom šampionatu vozača.

Gledajući retrospektivno, sezona 1993. bila je samo zagrevanje za ono što je trebalo da dođe. 

Alen Prost je bio nedodirljiv u sezoni 1993, ali Šumaher je završio na podijumu na svakoj trci koju je završio te sezone – 9 puta, i tako ostvario pobedu na Velikoj nagradi Portugala. Ipak, nije mogao da se popne više od 4. u ukupnom plasmanu.

Sezona 1994. bila je značajna iz mnogo razloga. Jedna od njih je bila smrt Ajrtona Sene, druga da je to bila prva titula svetskog šampiona Mihaela Šumahera.

Majkl je bio dominantan od početka 1994. godine, trkao se veoma brzo u svom Benetonu sa Fordovim pogonom i osvojio 6 pobeda i jedno drugo mesto pre nego što je na kraju bio diskvalifikovan u 8. kolu sezone. Šumaher je ostvario još 2 pobede te sezone i još 1 drugo mesto, ali takođe nije startovao, povukao se ili bio diskvalifikovan na 4 trke u drugom delu sezone.

To je značilo da je Dejmon Hil, koji je u to vreme vozio u Vilijams-Renou, uspeo da dobije samo 1 šampionski bod iza Mihaela Šumahera pre poslednje trke sezone u Adelaidu ​​u Australiji. Iako se u to vreme smatralo trkačkim incidentom, mnogi stručnjaci Formule 1, a kasnije i Dejmon Hil, okrivili su Šumahera da je izazvao sudar koji je oba vozača izbacio iz trke, čime je efektivno predao titulu svetskog šampiona u Šumaherove ruke. Njegovu prvu!

Ako je bilo ikakve sumnje u sezoni 1994. u sezoni 1995. nije bilo apsolutno. Beneton je prešao sa Fordovog motora na Renoov. To je donelo Mihaelu Šumaheru 9 pobeda na Grand Pri-u i još 2 podijuma, uključujući njegovu prvu pobedu u Monte Karlu. 

Majkl je bio dominantan tokom cele sezone i iako se ponovo povukao u poslednjoj trci sezone, podigao je svoje drugo Svetsko vozačko prvenstvo sa 102 šampionska boda, bez kandidata na vidiku.

Mihael Sumaher i Ferrari

Kada je Sumaher otišao u Ferari u sezoni 1996, poveo je sa sobom veliki deo osoblja Benetona, što je značilo da je Beneton počeo da opada u performansama. Ferariju je, s druge strane, takođe nedostajao tempo trke, a Šumaher se mučio.

Do kraja sezone, bolid je postao konkurentniji i Šumaher je na kraju završio sezonu sa 3 pobede i još četiri podijuma. To je bilo dovoljno za treće mesto na Svetskom šampionatu vozača.

Sezona 1997. bila je još jedna veoma kontroverzna godina u istoriji Formule 1. Ferari i Mihael Šumaher su bili u tempu cele sezone, zajedno sa Žakom Vilnevom u njegovom Vilijams-Renou. Šumaher je u tom procesu osvojio pet pobeda na Gran pri, sa još 3 podijuma i ušao u poslednju trku u sezoni sa jednim bodom ispred Žaka Vilneva u Svetskom šampionatu vozača. A onda – drama.

Veoma slično finišu iz 1994. Mihael Šumaher i Žak Vilnev borili su se za vođstvo u poslednjoj trci sezone na Velikoj nagradi Evrope održanoj u Herezu, kada se dogodio sudar između dva vozača, što je Šumahera izbacilo iz trke. Vilnev je uspeo da završi treći, što mu je bilo dovoljno da nadmaši Šumahera u šampionatu i osvoji titulu.

Posle trke, FIA je krivicu za incident pripisala Šumaheru. Kako su oni to videli, Šumaher je pokušao namerno da izbaci oba vozača iz trke, čime bi titulu predao Šumaheru. Stoga je FIA oduzela Šumaheru status šampiona i diskvalifikovala ga iz takmičenja.

Sezona Formule 1 1998. bila je još jedna u kojoj je Šumaheru u velikoj meri izmakla titula. Mika Hakinen u svom Meklarenu preuzeo je prvo vođstvo u sezoni, iako je Majkl pobedio u jednoj trci i još tri puta završio na podijumu.

Međutim, sredinom sezone, Šumaher je ostvario 5 pobeda na Gran priju i uspeo da se izjednači sa Mikom Hakinenom. Na Velikoj nagradi Luksemburga, pretposlednjoj rundi sezone, Hakinen je ostvario ključnu pobedu, a Šumaher je završio kao drugi, samo dve sekunde ispred Šumahera koji je zapravo osvojio pol poziciju u kvalifikacijama!

Na poslednjoj trci sezone u Japanu, Mihal Šumaher je došao još jednom do pol pozicije i imao je sve šanse da osvoji šampionat, ali mu je motor zastao na startu i kasnije se povukao. Hakinen je pobedio na poslednjoj trci i osvojio svoju prvu titulu sa Meklarenom.

Nakon pobede na Velikoj nagradi San Marina i Monaka u sezoni 1999. Mihael Šumaher se sudario na uglu Stoua na Velikoj nagradi Britanije 1999. u Silverstonu. Do sudara je došlo zbog otkazivanja kočnice, zbog čega je slomljena noga, što ga je praktično izbacilo iz trkačkog automobila na nekoliko meseci.

Šumaher se na kraju vratio dva kola pre kraja sezone na Velikoj nagradi Malezije i završio kao drugi, kao i na poslednjoj trci sezone u Japanu. Zbog njegovog odsustva, Mihael Šumaher je sezonu 1999. završio na 5. mestu u Svetskom šampionatu vozača Formule 1.

Sezona Formule 1 2000. označila je početak nove ere. Pošto su se potpuno izlečili nakon sloma noge, Mihael Šumaher i njegov Ferari konačno su se spojili.

Majkl i Ferari su bili dominantni od početka sezone, ostvarivši 3 Grand Pri pobede u prve 3 trke. 

Uprkos tome što su se povukli u četiri trke u pet rundi, a Mika Hakinen se veoma približio u Svetskom šampionatu vozača, Mihael Šumaher i Ferari su nam pokazali da je ono što sledi. Na kraju sezone, Majkl je ostvario još četiri pobede i završio sezonu u velikom stilu kao svetski šampion po treći put, ali prvi put sa Ferarijem koji je konačno dobio svog svetskog šampiona posle 21 godine čekanja.

Sezone Formule 1 2001. i 2002. bile su neke od najboljih ikada za Ferari i Mihaela Šumahera. 

Bio je toliko dominantan vozač u dominantnom bolidu da bi, da je završio trku, završio kao pobednik ili na podijumu. Šumaher je ove dve sezone završio kao šampion bez ijednog pretendenta na vidiku pošto je dobio skoro duplo više poena od svog drugoplasiranog – neverovatan podvig. To je takođe značilo da je pouzdan Ferrari motor osvojio i titulu Konstruktora.

Međutim, Ferari i Mihael Šumaher dobijaju odgovarajuću konkurenciju u sezoni Formule 1 2003. Mladi Kimi Raikonen u Meklarenu i Huan Pablo Montoja u Vilijamsu bili su veoma odlučni da svrgnu Crvenog Barona. Veći deo sezone sva tri vozača su bila u poziciji da osporavaju titulu.

Šumaherov Ferari je bio veoma pouzdan, morao je da se povuče samo jednom i to uglavnom delimično zbog monsunskih uslova tog vikenda u Brazilu. Šumaher je te sezone uspeo da ostvari pet pobeda na Gran priju, što je bilo više nego dovoljno jer je Kimi, kao njegov prvi pratilac, uspeo da dobije samo jednu. 

Ipak, trka za šampionat je bila veoma intenzivna i Kimi Raikonen je matematički mogao da pobedi u sezoni 2003. na poslednjoj Gran nagradi sezone u Japanu da Šumaher nije osvojio nijedan bod i da je Kimi pobedio u trci. Šumaher je završio 8., a Raikonen 2. iza Rubena Barikela u Ferariju, što je značilo da je Šumaher osvojio svoje šesto Svetsko prvenstvo u vozaču samo 2 boda ispred Kimija.

Sezona Formule 1 2004. bila je poslednja u kojoj je Mihael Šumaher postao svetski šampion, po neverovatni sedmi put u karijeri. Ali ova sezona je takođe bila dokaz koliko su Ferari i Majkl zapravo bili brzi. U 18 trka te sezone, Mihael Šumaher je pobedio na njih 13!

Njegov timski kolega Rubens Barikelo osvojio je još dve, što znači da Ferari nije pobedio na samo tri trke 2004. Reno, Meklaren i Vilijams su ostvarili jednu pobedu. Šumaher je sezonu završio sa više od 30 bodova prednosti ispred Rubensa Barikela.

Mihael Sumaher i Mercedes

Mercedes GP je 2010. odlučio da se vrati u šampionat Formule 1. Povratak, jer je ekipa dve sezone učestvovala u oktanskom cirkusu daleke sezone 1954. i 1955. godine. Nemački tim se opredelio za potpuno nemačke vozače kao što su Niko Rozberg i povratnički sedmostruki šampion Mihael Šumaher zauzeli su vozačku poziciju u Srebrnim strelama.

Šumaher je napunio 41 godinu kada se ponovo pridružio Formuli 1 i stručnjaci su bili zainteresovani da vide da li Mihael može da drži korak sa mlađim vozačima tog vremena. 

Šumaher i Rozberg potpisali su trogodišnji ugovor sa timom Mercedesa i bili su presudni u formiranju novog rekordnog tima koji će dominirati ovim sportom u narednim godinama.

Međutim, Šumaherovo vreme sa Mercedesom bilo je daleko od dominantnog. Tokom tri sezone u kojima je Šumaher vozio za Mercedes po povratku iz penzije, sam bolid nije bio dovoljno brz i pouzdan. Šumaher je mnogo puta završio u poenima, ali mnogo puta i van njih. 

Pouzdanost bolida je bila problem zbog kojeg se Šumaher penzionisao mnogo više nego što je navikao ili bi želeo. To što je njegov saigrač Niko Rozberg završio sve tri sezone ispred njega u Svetskom šampionatu vozača nije pomoglo.

Međutim, Šumaher je uspeo da ostvari jedan značajan vrhunac u svom drugom boravku u Formuli 1. Na Velikoj nagradi Evrope 2012. održanoj u Valensiji, Šumaher je završio treći, čineći to jedinim podijumom nakon povratka. U nizu završenih bez poena na kraju te sezone Šumaher se povukao po drugi i poslednji put iz Formule 1.

Često postavljena pitanja (FAQ)

1. Koje su ključne tačke karijere Mihaela Šumahera? Mihael Šumaher je sedmostruki šampion Formule 1 i drži mnoge rekorde u sportu.
2. Kako je Šumaher uticao na svet Formule 1? Njegov stil vožnje, posvećenost i dominacija u sportu postavili su nove standarde u Formuli 1.
3. Koje su najveće pobede i dostignuća Mihaela Šumahera? Njegove najveće pobede uključuju sedam šampionskih titula i brojne pobjede u Grand Prix trkama.
4. Kako se porede Šumaherove vozačke veštine sa drugim legendama Formule 1? Često se smatra jednim od najvećih vozača u istoriji Formule 1, uzimajući u obzir njegove veštine i uspehe.
5. Kakav je Šumaherov doprinos i nasleđe u Formuli 1? Njegovo nasleđe uključuje pionirski pristup pripremi i vožnji, kao i inspiraciju mnogim vozačima.

Za više ovakvih zanimljivih priča iz sveta Formule 1, pratite Blog Sport!

Edin Pandur

SEO specijalista sa velikim interesovanjem za sport, posvećen istraživanju i deljenju uzbudljivih priča iz sveta Fudbala, Košarke, Formule 1 i Tenisa. Pozivam vas da otkrijete inspirativne sadržaje na BlogSport-u!