Goran Pandev – Fudbalska legenda iz Makedonije

You are currently viewing Goran Pandev – Fudbalska legenda iz Makedonije

Ako biste informisanom komentatoru evropskog fudbala spomenuli ime Goran Pandev, oni će vam reći o njegovoj dinamičnoj igri napred, njegovoj opakoj levoj nozi i impresivnom rekordu nastupa i golova u jednoj od najboljih domaćih liga na starom kontinentu. Spomenite njegovo Goran Pandev Makedoncu i čućete odgovor prožet referencama za ikonu, heroja, makedonskog fudbalskog boga.

Jer Goran Pandev je mnogo više od veoma talentovanog fudbalera za svoje sunarodnike, i samo je oličenje duha nacije. U zemlji koja se borila sa svojim identitetom kroz različite faze istorije, Goran Pandev ilustruje jasnoću vizije, kontinuitet, izvor ponosa usred često izazovne pozadine

Pandev je stariji od zemlje iz koje potiče, ali njegova veza sa novonastalom nacijom Makedonijom (ili Severnom Makedonijom od 2018. godine, što je krajnji zaključak dugotrajnog spora oko imena sa Grčkom oko istorijskog značaja regiona ‘Makedonije’) je besprekorno.

Goran Pandev je svoje formativne godine proveo u podeljenom regionu Evrope, ali njegovi lični podvizi doprineli su galvanizaciji nacije, a njegovo fudbalsko nasleđe će nadživeti generacije.

Goran Pandev

To što su igrači neizbrisivo utkani u fudbalske tapiserije svoje zemlje nije nova pojava i često se pojavljuje kada je dinamika moći između igrača i nacije u velikoj meri usmerena ka prvoj. Andrij Ševčenko iz Ukrajine, Aleksander Hleb iz Belorusije i Geret Bejl iz Velsa su neki od primera u kojima zvezda ikone sija jače od ukupnog zbira njihovih međunarodnih saigrača. 

Prestiž i moć junaka izgledaju u oštroj suprotnosti sa dresom koji krase i okolinom sa kojom se susreću. U svojoj pompi, Hleb bi se jedne nedelje pojavio pred 100.000 Katalonaca, pre nego što bi se sledeće u Minsku šepurio ispred petine tog broja. Ševčenko i Bejl bi se redovno vraćali na sličan način skromne publike za svoje međunarodne utakmice, u poređenju sa sjajnim brojevima na San Siru i Bernabeuu

Nivo očekivanja, obožavanja i dodvoravanja je opipljiv na svakoj međunarodnoj utakmici.

Međutim, ako je moguće, odnos između Pandeva i njegovih sunarodnika je čak dublji od ekvivalentnih veza koje imaju gospoda Bejl, Ševčenko i Hleb, pa su stoga i emocije i pritisci koji su usledili takođe proporcionalno naglašeni.

Goran Pandev je srce koje kuca u Severnoj Makedoniji. On obuhvata njenu borbu i ohrabruje svest nacije. Ovaj članak istražuje kako bivši napadač Intera ne samo da je provukao svoju voljenu Makedoniju kroz mnoge duele na terenu, već je i sam predvodio fudbalski brend, reputaciju i ambiciju zemlje van terena. Takođe ne treba potcenjivati društveno-politički uticaj njegovih sportskih podviga, i svako preispitivanje njegovog doprinosa mora se postaviti kroz sočivo makedonske države u celini.

Goran Pandev stoga nije samo ikona; on je oličenje jedne nacije. Štaviše, u zemlji generalno lišenoj poznatih ličnosti i sa malo uticaja u globalnim diplomatskim krugovima, uloga lokalnog heroja pojačava još jednu brzinu. Ova sićušna balkanska država je dugo vremena sve svoje nade polagala u usamljenog pojedinca. Srećom po njih, široka ramena Gorana Pandeva su bila previše spremna da izdrže ovaj teret i gotovo opipljivo nose naciju ka njenoj fudbalskoj i kulturnoj budućnosti.

Goran Pandev – Italijanski glamur i skromni počeci

Rođen 1983. godine, kada je Makedonija bila samo sastavni deo jugoslovenske mreže socijalističkih republika nakon njenog uključivanja u Titovu kontrolu, Goran Pandev je odrastao u regionu prožetom političkim sukobima i konfliktnim traumama, iako se sama Makedonija otcepila od jugoslovenske vlasti u relativni mir. 

Međutim, finansijska previranja izazvana raspadom Sovjetskog Saveza i njegovom hegemonijom nad istočnom Evropom ozbiljno bi omela njegovu ekonomiju, a Pandev je trebalo da nauči doživotne vrednosti poniznosti i uzdržanosti od ranog detinjstva.

Ova skromna pozadina je prilično poremećena sa karijerom koju karakterišu radnje u klubovima koji se nalaze u bogatoj severnoj Italiji. Ipak, ironično, Pandevova prizemna priroda je ono što ga je dopalo mnogim trenerima i fanovima u jednoj od najprestižnijih liga u evropskom fudbalu: Seriji A. 

Zaista, bivši glavni trener Lacija, Delio Rossi, jednom je anegdotično razmišljao o njegovom skromnom šarmu, uz objašnjenje da se predsezonskim treninzima vraćao u „sjajnom“ stanju nakon što se prepustio kulinarskim užicima i udobnosti stvorenja svog rodnog grada. Koliko je savremenih fudbalera moglo tako bez napora da se vrati u svoje prethodne rituale? Ne bih ih mnogo predložio.

Serija A je smestila značajne talente Gorana Pandeva tokom najboljeg dela dvadesetih godina, ukrašavajući dresove nekih od elitnih italijanskih institucija. Lacio, Napoli i milanski Inter sa zadovoljstvom su pružili platformu za makedonskog fudbalskog boga da pokaže svoje talente, a Đenova trenutno žanje nagradu što je Pandev bio na listi igrača. Za naciju u svojim primitivnim fazama razvoja, pojavljivanje nekog od svojih u prestižnoj areni italijanskog fudbala moralo je biti podjednako inspirativno koliko i impresivno.

Goran Pandev

Štaviše, Goran Pandev nikako nije bio periferna figura. Uprkos početnoj teškoj fazi sa gigantom Inter iz Milana, napadač bi došao da osvoji ligu na juriš u svojoj čaroliji sa Lacijom, postigao 48 golova u 159 utakmica sa „Akvilotijem“ i osvojio Kup Italije u svojoj inauguracionoj sezoni.

Nekoliko pristojnih kampanja sa iskusnim evropskim snagama možda i nije mnogo za stanovnike većine evropskih nacija, ali za Makedonce je ovo bila zvonka potvrda njihovog najpoznatijeg izvoza i dokaz da on, i potencijalne buduće zvezde, mogu da igraju sa najboljim na svetu.

Njegovi podvizi u Rimu doneli su mu kontroverzan povratak u Milano, kada je Inter prepoznao grešku na svom putu i ​​namamio Pandeva na sever. Ako je njegov mandat u Laciju bio perforiran zadivljujućim nastupima i početkom neobuzdanog obožavanja u njegovoj domovini, onda bi njegov povratak u industrijsko srce Italije mogao biti označen kao trofejno putovanje koje je iskristalisalo njegov status heroja među makedonskim masama i stvorilo “ kult ličnosti’ velikih razmera.

U maju 2010. Goran Pandev je bio deo osvajačkog tima Intera koji je obezbedio isporuku petog uzastopnog Skudeta, ponovno osvajanje Kupa Italije i neuhvatljivo sticanje prve evropske fudbalske krune: UEFA Lige šampiona. Igrajući široko levo od moćne napadačke trojke, Pandev je započeo finale koje bi se završilo time da postane prvi i (do sada jedini) Makedonac koji je podigao titulu evropskog uzora od njenog proglašenja nezavisnosti u septembru 1991.

Čak ni neviđeni podvizi beogradskog para Crvene zvezde Darka Pančeva i Ilije Najdoskog ne mogu da se konkurišu. Crveno-bela ekipa se pridružila ograničenoj listi istočnoevropskih timova koji su trijumfovali na kontinentalnoj sceni, savladavši šampiona Francuske Marsej 1991.

Makedonci Pančev i Najdoski odigrali su sastavni deo ove revolucionarne pobede, ali su čuveni trofej podigli četiri meseca pre nego se nacija oslobodila sovjetskih okova. Duo je možda bio domaćeg porekla, ali su njihovi doprinosi na kraju hvaljeni pod zastavom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Pandevova lična igračka istorija može se razdvojiti unutar probne istorije nezavisne makedonske nacije – i to je ono što čini da njegova dostignuća mnogo više odjekuju kod njegovih sunarodnika.

Goran Pandev i Reprezentacija

Ipak, koliko god da je Goran Pandev svoju naciju činio ponosnom na udaljenim obalama, njegova posvećenost Makedoniji bila je možda još veći katalizator ka statusu domorodaca.

Dok je pravio talase preko Sredozemnog mora, Pandev bi se redovno vraćao na međunarodnu dužnost, bez sumnje podstaknut stalnim porastom zaliha svoje nacije u evropskom fudbalskom teatru. Svakako nije nedostajalo značajnih rezultata, i, pomalo iznenađujuće, Pandev bi dao mnoštvo definitivnog doprinosa u njihovoj proizvodnji.

Postigao bi početno izjednačenje u čuvenom remiju sa Holanđanima tokom kvalifikacione kampanje za Svetsko prvenstvo 2006. i učestvovao u povratku bez golova na Amsterdam Areni.

Goran Pandev je ušao u borbu protiv Engleske kao duhovit tinejdžer, prisutan u još jednoj pat poziciji između male balkanske nacije i jednog od velikih evropskih igrača. A 2009. godine, veteran Serije A je skoro sam odveo Makedoniju na čuveno veče u Skoplju, pogodivši dva puta dok je njegova ekipa tesno izgubila od evropskog šampiona Španije sa 3-2, što bi predstavljalo seizmički poremećaj protiv čuvene tika take koja će sledeće godine podići pehar Svetskog prvenstva u Južnoj Africi.

Goran Pandev

U tom trenutku možda možemo videti prvu kristalizaciju Pandevovog uticaja na njegovu domovinu. Makedonija je dala svetu pravo fudbalsko ime, i, iako on nije bio u istoj stratosferi kao nekolicina privilegovanih u grupi „superzvezda“, napadač je sigurno izazivao pometnju u gornjim ešalonima evropske igre. Goran Pandev je takođe debitovao na međunarodnoj sceni sa nepunih 17 godina, i stoga je do 2009. zabeležio skoro deceniju nastupa.

Podvlačenje monumentalnog doprinosa bila je nacionalna aklamacija koju je dobio za svoj stalni doprinos; odlikovan je Ordenom za zasluge Makedoniji u novembru 2009. godine za zasluge u makedonskom sportu, kako podizanjem njegovog profila u inostranstvu tako i inspirisanjem domaćeg stanovništva. 

Samo godinu dana ranije, ta mala nacija bez izlaza na more popela se na 46. poziciju na FIFA rang listi – ispred Belgije. Goran Pandev je bio ključan u naciji koja je udarala znatno iznad svoje težine, i uživao je u predstavljanju autsajdera sa svom upornošću i strašću na koju je njegov narod navikao.

Zaista, ovaj duh je bio trajna karakteristika tokom njegovih međunarodnih eskapada, a njegova nedavna junaštva sa preimenovanom Severnom Makedonijom osvetlili su drugu polovinu neverovatne karijere.

Po prvi put u svom relativno neiskusnom međunarodnom mandatu, Severna Makedonija je stajala na ivici kvalifikacija za veliki turnir u novembru 2020. Tim Igora Angelovskog je zaradio bekdoor put zahvaljujući svom nastupu u inauguracionom takmičenju Lige nacija, turniru koji je dobrodošao da se poveća mogućnost za takozvane ‘manje nacije’. 

Severna Makedonija bi u potpunosti iskoristila prednost. Na putu ‘D’ plej-ofa koji bi im omogućio slanje još mlađe takozvane nacije u obliku Kosova, Pandev bi psotao neuhvatljiv pobednik protiv Gruzije da bi istorijski zatražio ulazak na Evropsko prvenstvo 2020. odloženo pandemijom. 

Ako je ime Goran već bilo upisano u fudbalsku kuću slavne Severne Makedonije, onda bi ga ovaj gol urezao u narative kulturne istorije njegove zemlje.

Goran Pandev – Projekat Akademije 

Stvaranje „Akademije Pandev“, akademije sagrađene da upregne neverovatne talente u njegovom rodnom gradu Strumici, prva je manifestacija nasleđa koje će služiti mnogim budućim generacijama. 

Goran Pandev je igrao ključnu ulogu u uspostavljanju centra za fudbalsku izvrsnost koji nosi njegovo ime, radeći sa trenerskim dvojcem Jugoslavom Trečovskim i Ilijom Matiničarovim na osnivanju i kasnijem razvoju akademije.

Međutim, pošto je skromnog porekla i zauvek prizemljen u pristupu, Goran Pandev je nezainteresovan za korišćenje akademije za masažu ega ili za širenje svog već ukorenjenog statusa kultne ikone; on lično finansira kolosalnih 50% operativnog budžeta Akademije, i od samog početka je bilo jasno da je to bio potpuno nesebičan čin podrške zajednici sa nedostatkom sredstava u kojoj je ranije boravio.

Trenchovski se priseća razgovora između njih dvojice, gde je Pandev izjavio: „Želim da iskoristim ovaj novac koji me je učinio bogatim i da ga uložim u fudbal, svoj grad, našu decu i moju zemlju.“ Ovaj zvučni zapis prilično savršeno odražava romantičnu vezu ove stvari koju ikona oseća prema svojoj mladoj, obožavanoj naciji.

Goran Pandev

Akademija je počela da raste, povećavajući rang mladih uz ozbiljan igrački kvalitet i pružajući osnovu za one sa legitimnim aspiracijama za karijeru. Međutim, čak ni osnivački trojac ne bi zamislio svrsishodnost razvoja, što je kulminiralo dolaskom nove seniorske ekipe 2014.

Klub koji će ući u prvu ligu Makedonije do 2017. godine, podići domaći kup 2019. i stoga naredne sezone takmičiti se u Ligi Evrope. Iako je ovo prerano završilo u rukama Zrinjskog Mostara iz Bosne i Hercegovine u prvom kolu kvalifikacija, to je barometar senzacionalnog napretka kluba u neverovatno kratkom vremenskom periodu.

Ovaj fudbalski projekat je verovatno taj koji nadmašuje čak i kumulativni zbir njegovih aktivnosti „na terenu“. Goran Pandev sada ne samo da je mobilisao naciju talenata kroz sredstvo inspirativnog nastupa u elitnoj ligi u inostranstvu, već je obezbedio sam sistem koji će doneti unutrašnju mobilnost omladini u nepovoljnom položaju u zemlji, koristeći veštine grupe koja može dobro da vodili su svakodnevni život i apatiju u teškim ekonomskim uslovima.

Ovo je mesto gde se Pandev odvaja od uporedivih nacionalnih ikona, i mora biti počastvovan kao agent za progresivno unapređenje infrastrukture i sportske snage svoje rodne zemlje. Štaviše, posebno je impresivno učiniti ovo dok otelotvoruje vrstu skromnog duha koji tako često karakteriše karakter mlade nacije i možda je najprikladnija mera čovekove veličine.

Goran Pandev – Poniznost a ne oholost

Zaista, nije zato što je legenda zabeležila 144 gola u klupskoj karijeri koja je obuhvatala 635 nastupa, niti je to bio rekordan broj od 38 međunarodnih udaraca, niti je u stvari bio značajan ulov od 11 komada klupskog srebra koji ga je učinio poštovan na svojoj rodnoj teritoriji. Bio je to njegov karakter, obogaćen osobinama koje se tako retko vide u savremenoj igri: nesebičnost, poniznost i osećaj dužnosti prema svojoj naciji.

Osnivanje akademije koja je sada procvetala u takmičarski ligaški tim sa evropskim aspiracijama je glavni protagonista njegove unutrašnje slave, dodvoravanja i najverovatnije trajnog nasleđa. Može se smatrati odgovarajućim nusproizvodom obogaćene i ispunjene karijere.

Fudbalski bog mitoloških razmera? Biće vam težak zadatak da dokažete suprotno.

Za više ovakvih zanimljivih blog postova iz sveta fudbala pratite Blog Sport!

Podeli na drištvenim mrežama: