UEFA Liga Konferencija je nova iteracija prošlih kontinentalnih takmičenja
Počevši od početka sezone 2021/22, UEFA Liga Konferencija je plod višegodišnjih diskusija u svetu fudbala.
Unija evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA), administrativno telo evropskog fudbala, vodi razgovore o uspostavljanju trećeg kontinentalnog takmičenja od kraja 2015.
UEFA Liga Konferencija – Ideja
Turnir je osmišljen tako da timovima iz nacija koje su manje veličine i niže rangirane po UEFA koeficijentu pruži priliku da se redovno takmiče protiv drugih ekipa sa starog kontinenta.
Ovi fudbalski klubovi će se kvalifikovati eliminacijom iz kvalifikacija za Ligu šampiona i Ligu Evrope; pozicijama u ligi i osvajanjem domaćih kup takmičenja. Najboljih 5 liga će takođe biti zastupljeno u Ligi Konferencija, ali manje nego u Ligi Šampiona i Ligi Evrope.
Finalizacija UEFA Lige Konferencija i naknadne vesti oko nje probudile su sećanja na slušanje o utakmicama Kupa pobednika kupova UEFA iz prošlog veka.
Kup Pobednika Kupova je često služio kao put za veliki klub da se dočepa srebrnog trofeja u inače prosečnoj sezoni, ili za mali klub da krene u bajkovitu sezonu.
Dok se UEFA Intertoto kup manje ceni/pamti u istoriji; pružio je platformu da se kvalifikuju za tadašnji Kup UEFA za klubove koji su propustili evropska mesta u svojim ligama, kao i oni koji nisu uspeli da osvoje domaće kupove.
I to je bio letnji turnir. Po mom mišljenju, prilično zanimljivo takmičenje ukoliko ne možete bez fudbala..
UEFA Liga Konferencija je u svom stvaranju povezala delove oba ova prethodna turnira. Ovaj Blog Post ispituje istoriju prethodnih kontinentalnih takmičenja i format novog.
Kup Pobednika Kupova
1955. Evropski kup šampiona (sada UCL) osnovala je UEFA, a Kup Sajamskih Gradovia (sada UEL) FIFA. Ideja za Evropski kup šampiona potekla je od tadašnjeg urednika dugogodišnjeg francuskog sportskog lista L’Ekuipe, Gabrijela Anoa.
Kako su godine prolazile, ovi turniri su počeli da postaju popularni među navijačima i medijima.
Ugledni evropski sportski novinari, koji su bili svedoci privlačenja medija preko Hanoa i Evropskog kupa, počeli su da lobiraju za stvaranje panevropskog kup takmičenja za domaće osvajače kupova pojedinih nacija.
Novinarima se na kraju ispunila želja, ali ne onako kako su u početku želeli. Uvodni turnir je u sezoni 1960/61 organizovao Komitet Kupa Mitropa.
Kao što ste možda primetili, Komisija za Kup Mitropa nije UEFA.
Ovaj nedostatak UEFA oznake je osigurao da je bilo malo entuzijazma za inauguralni turnir od strane većih klubova koji su se kvalifikovali za njega. UEFA je tada imala 32 zemlje članice, ali je samo deset timova učestvovalo na turniru ’60/61.
Takođe treba napomenuti da mnoge zemlje članice asocijacije još nisu osnovale domaće kupove, a među onima koje su imale kup takmičenja, malo ih je shvatilo ozbiljno, odnosno Engleska, Škotska, Španija i Nemačka.
Fiorentina je pobedila na inauguracionom turniru, pobedivši Rendžers u dvomeču.
UEFA je na kraju preuzela odgovornost za organizaciju turnira 1961. godine, što je dovelo do toga da se broj timova (23) udvostručio drugu godinu.
Prvo izdanje bilo je izuzetno pozitivno i od navijača i od medija, a svi klubovi koji ispunjavaju uslove da se kvalifikuju za drugo izdanje su odlučili da to učine. Podrška UEFA-e je nesumnjivo donela i neku privlačnost.
Format je bio ravnopravni nokaut turnir sa dve utakmice – kod kuće i u gostima – od kvalifikacionih rundi pa sve do finala u jednoj utakmici. Jedino finale u dve utakmice bilo je početno izdanje.
Do 1968. uspeh je bio takav da su sve zemlje članice UEFA organizovale domaća kup takmičenja kako bi učestvovale.
Turnir u svojoj pompi bi se sastojao od 32 tima preostala nakon kvalifikacionih rundi, koji bi se onda borili u 4 nokaut runde pre finala.
Ulaz je bio ograničen na jedan tim po zemlji članici.
FK Barselona je bila najuspešniji tim u istoriji takmičenja, sa 4 pobede između 1978. i 1998.
Blaugrana je takođe dva puta završila kao drugoplasirana. Drugi timovi koji su više puta doživeli uspeh bili su Anderleht; FK Čelsi, Milan i Dinamo Kijev sa po dve pobede.
UEFA ga je dugo godina smatrala svojim drugim najprestižnijim turnirom posle Evropskog kupa šampiona.
Međutim, nakon uspostavljanja UEFA Lige šampiona kao zamena za Evropski kup šampiona 1992. godine, Kup pobednika Kupova je počeo da gubi ugled u sportu.
Proširenje UCL-a 1997. omogućilo je više timova iz najviše rangiranih članova UEFA-e da se kvalifikuju za najprestižniji turnir, što znači da bi veći timovi koji bi inače igrali u kupu pobednika kupova sada mogli da igraju u Ligi Šampiona..
Do kasnih 90-ih, Kup pobednika kupova je gledan kao inferiorno takmičenje od strane navijača i timova.
Dalje proširenje UCL omogućilo je po 3 ili 4 tima iz glavnih zemalja članica, a do kraja sezone 1998/99, sve manji interes javnosti značio je da je doneta odluka da se CVC apsorbuje u Kup UEFA (sada UEL).
Kup pobednika kupova nikada nije osvojio nijedan klub uzastopno u svojoj 39-godišnjoj istoriji.
Uefa Intertoto Kup
Prvobitno nazvan Međunarodni fudbalski kup, kasnije preimenovani UEFA Intertoto kup je ideja predsednika švedske strane Malmea Erika Persona; bivšeg selektora švajcarske reprezentacije Karl Rapana i osnivača Kupa međugradskih sajmova, a kasnije potpredsednika FIFA, Ernst Tomena.
Svrha njegovog osnivanja je bila isključivo da održi kladioničarske fondove tokom leta, kada je fudbal obično bio na pauzi posle sezone!? Da, dobro ste pročitali.
Thommen je bio glavni akter u klađenju, pošto je postao generalni direktor švajcarskih kladioničarskih fondova 1950-ih.
Zainteresovane strane u početnom turniru su 1961. godine dobile odobrenje od UEFA da sami organizuju turnir, dok se administrativni organ uzdržao od uključivanja zbog svrhe turnira.
Klubovima koji su se kvalifikovali za Kup šampiona ili Kup pobednika kupova nije bilo dozvoljeno da učestvuju.
Tadašnji IFC je prvobitno imao format grupne faze, zatim nokaut runde pre finala jedne utakmice.
Međutim, do 1967. godine, zakazivanje je postalo problem; što je dovelo do nokaut rundi i finala se poništava.
Kao rezultat, ostala je samo grupna faza, a pobednici svake grupe su dobili novčane nagrade.
Pre promene, slovački FK Inter Bratislava imao je najviše trijumfa u IFC-u sa uzastopnim pobedama 1962/63 i ‘63/64.
UEFA je trebalo do 1995. da preispita svoj stav i preuzme kontrolu nad organizacijom turnira. To je dovelo do promene formata, kao i naziva UEFA Intertoto kupa.
Format se vratio na grupnu fazu i nokaut fazu, sa 60 timova podeljenih u 12 grupa od po pet timova.
Pobednici svake grupe su se plasirali u osminu finala, a pridružila su im se još 4 tima na osnovu najvišeg broja bodova među ostalima.
Osmina finala i četvrtfinale su se odigrali u jednoj utakmici, a polufinale je potom podeljeno na dve utakmice.
Pobednici polufinala dobili su kvalifikacije za tadašnji Kup UEFA. Inauguraciono izdanje UEFA Intertoto kupa bilo je od 24. juna do 22. avgusta 1995. godine, a na vrhu su bili francuski Strazbur i Bordo.
Svaki klub koji je želeo da učestvuje morao je da se prijavi za učešće na turniru, s tim da je najbolje plasiranim klubovima odmah ispod evropskih mesta u svojim ligama ulazak bio dozvoljen.
Format je ponovo promenjen 1996. godine, sa tri mesta u Kupu UEFA dodeljena timovima u takmičenju. Učestvovalo je još 60 ekipa, sa istih 12 grupa od po pet.
Međutim, promena je usledila u vidu kvalifikacija za nokaut fazu koja je dodeljena samo šampionima svake grupe. Ovo je dovelo do polufinala sa 12 timova i finala sa 6 timova, sa dve utakmice za svaku fazu.
Ovaj format je trajao samo 2 godine, pre nego što su grupne faze ukinute 1998. godine zbog turnira sa kog se direktno ispada.
Timovi nižerangiranih nacija igrali su u prvoj nokaut rundi, nakon čega su timovi iz više rangiranih nacija ušli u drugu i treću nokaut rundu.
UEFA je kasnije omogućila oduzimanje mesta u Intertoto kupu, što su Škotska, San Marino i Moldavija uradile 1998. godine. Engleska, Portugal i Grčka su takođe izgubile jedno od dva mesta.
2006. označila je poslednju promenu formata i početak kraja. Sada su bile tri nokaut runde umesto prethodnih pet. Timovi iz boljih liga i dalje su se plasirali u drugo i treće kolo, sa dve utakmice za sva kola.
Treće kolo se sastojalo od 22 tima, a 11 pobednika je napredovalo u 2. kolo kvalifikacija za tadašnji Kup UEFA.
Tim koji je otišao najdalje u Kupu UEFA od 11 timova je potom nagrađen plaketom na kraju sezone, a Njukasl je prvi dobio ovu nagradu 2006/07.
Izbor novog predsednika UEFA, Mišela Platinija, krajem 2007. doneo je promene u pejzažu evropskog fudbala.
Najavljeno je da će Intertoto kup biti ukinut 2009. godine, a kvalifikacije za Ligu Evrope proširene na četiri kola kako bi se primili bivši timovi Intertotoa.
Samo 4 kluba osvojila su Intertoto kup više puta u svojoj istoriji; Viljareal, Hamburger, Štutgart i Šalke 04 koji su osvojili po dva puta. Viljareal ga je osvojio uzastopno, 2003. i 2004. godine.
Kup je služio kao platforma za manje najavljivane ekipe da naprave korake u takmičenjima kao što je Kup UEFA, sa timovima kao što je Bordo koji su se plasirali u finale Kupa UEFA 1995/96.
UEFA Liga Konferencija – Koncept
Kvalifikacije za Ligu konferencija su podeljene na dva puta – Put šampiona i Put lige.
Put šampiona postoji samo za timove koji su eliminisani u UCL kvalifikacionim rundama.
Putanja lige određuje broj timova koje će svaka nacija članica imati koji će učestvovati koristeći UEFA sistem rangiranja na osnovu koeficijenata (numerički rezultati koji kvantifikuju učinak nacije u evropskim klupskim takmičenjima u poslednjih 5 godina):
- Nacije koje su rangirane od 1-5 imaće samo po jedan tim u Konferencijskoj ligi
- Nacije rangirane od 6-15 imaće po dva tima
- Nacije rangirane od 16 do 50 imaće po tri tima
- Nacije rangirane 51-55 imaće po dva tima
Format od kvalifikacionih rundi nadalje pretpostavlja da će svaka nacija članica prijaviti svog domaćeg pobednika kupa kao svog najviše rangiranog kvalifikatora posle evropskih mesta.
U prvoj rundi kvalifikacija učestvuju 72 ekipe; uključujući 26 domaćih pobednika kupova od članova rangiranih 30-55, 25 vicešampiona domaće lige iz istih članova i 21 trećeplasirani tim u domaćim ligama članova rangiranih 29-50. Pobednici dvomeča potom prolaze u 2. kolo kvalifikacija.
Ovo kolo je mesto gde je ilustrovan put šampiona i put lige, sa 20 timova koji su eliminisani iz kvalifikacija za UCL koji učestvuju u sopstvenoj kvalifikacionoj rundi (17 iz prve runde kvalifikacija za UCL, 3 iz preliminarnih kvalifikacija).
U ovom kolu učestvuje i 90 drugih nešampionskih timova; 36 pobednika prethodne prve runde kvalifikacija, 14 domaćih osvajača kupova iz zemalja članica koje su rangirane 16-29, kao i 14 vicešampiona u domaćim ligama, 16 trećeplasiranih timova domaće lige iz zemalja koje su rangirane 13-28, 9 domaćih liga četvrtoplasirani timovi iz nacija rangiranih 7-15 i 1 domaća liga petoplasirani tim iz nacije članice rangirane #6.
Treća kvalifikaciona runda nastavlja put šampiona i put Lige, pri čemu se 10 pobednika u sopstvenoj rundi kvalifikacija suočavaju kako bi smanjili timove na 5.
Put lige sada se sastoji od 52 tima u ovoj rundi kvalifikacija; sa 45 pobednika iz drugog kvalifikacionog kola, 6 trećeplasiranih timova domaće lige iz zemalja članica rangiranih 7-12 i 1 četvrtoplasirani tim domaće lige iz zemlje članice na 6. mestu.
Treća kvalifikaciona runda tada otvara mesto za runde plej-ofa. Put šampiona uključuje 5 pobednika iz prethodnog kola koji se suočavaju sa 5 timova koji su izgubili u UEL trećem kolu kvalifikacija.
Put lige uključuje 34 tima; 26 pobedničkih timova iz trećeg kola kvalifikacija Konferencijske lige, 3 tima eliminisana iz trećeg kola kvalifikacija za UEL, 4 šestoplasirana tima domaće lige iz zemalja članica rangiranih 1-4 (pobednici EFL kupa za Englesku), i 1 petoplasirani tim domaće lige iz nacija članica rangirana kao 5.
Liga Konferencija – Grupna faza i nokaut runda
Grupnu fazu tada čini 17 pobednika iz Lige, 5 iz Staze šampiona i 10 timova eliminisanih iz UEL plej-ofa kvalifikacija.
Ova faza će se sastojati od 8 grupa od po 4 ekipe. Pobednici iz grupne faze idu direktno u nokaut rundu, dok se 8 drugoplasiranih suočavaju u preliminarnoj nokaut rundi protiv 8 trećeplasiranih timova iz grupne faze UEL.
8 pobednika će zatim preći u samu nokaut rundu. Nakon toga, turnir ide standardnom trasom osmine finala, četvrtfinala, polufinala i finala.
Pobednik Konferencijske lige tada će se kvalifikovati za Ligu Evrope sledeće godine, a takmičenje će se igrati četvrtkom. Ovaj format je za ciklus evropskog fudbala 2021-2024.
Pobednik Prve Uefa Lige Konferencija je ekipa Rome na čelu sa Žoze Murinjom u sezoni 2021/2022. Finale je održano u glavnom gradu Albanije, Tirani.
UEFA Liga Konferencija, inspirisana stilom Kupa pobednika kupova, ugradila je njegove elemente sa perspektivom raznih domaćih pobednika kupova iz različitih zemalja članica u kvalifikacionim rundama.
Turnir je takođe uključio elemente Intertoto kupa, a pobedniku su dodeljeno direktno učešće u Ligi Evrope
Tu je takođe i trofej. Da, nije najprestižnije takmičenje, ali je ipak nagrada za trud duge, teške sezone.
Za više ovakvih zanimljivih priča iz sveta fudbala, pratite Blog Sport!
SEO specijalista sa velikim interesovanjem za sport, posvećen istraživanju i deljenju uzbudljivih priča iz sveta Fudbala, Košarke, Formule 1 i Tenisa. Pozivam vas da otkrijete inspirativne sadržaje na BlogSport-u!
