Sumo Rvanje – Šta sve predstavlja

Sumo rvanje predstavlja jedan od najautentičnijih izraza japanske kulture, simbolizujući spoj tradicije, sporta i šinto religijskih obreda. Ovaj sport nije samo takmičenje u snazi i veštini, već i duboko ukorenjena sociokulturna praksa koja odražava japanski duh i istoriju. 

Sumo rvanje ima svoje korene u drevnim vremenima, gde je prvobitno bio deo obreda plodnosti i zahvalnosti bogovima za obilne žetve. Istorija sumo rvanja seže hiljadama godina unazad, sa zabeleženim mečevima koji datiraju iz 8. veka, čime se potvrđuje njegova važnost kroz vekove kao integralni deo japanskog društvenog i religijskog života. 

Ova duga tradicija sumo rvanja nije samo odraz prošlosti, već i živa praksa koja i danas privlači veliku pažnju i poštovanje širom Japana, čuvajući istoriju i tradiciju za buduće generacije.

Sumo Rvanje – Pravila

Sumo rvanje je sport sa jasno definisanim pravilima koja određuju kako se mečevi vode i kako se pobednici proglašavaju. Osnovno pravilo sumo rvanja je relativno jednostavno: 

• Rvač (sumotori) mora izbaciti svog protivnika iz kružnog ringa (dohyo) ili ga naterati da dodirne tlo bilo kojim delom tela osim tabana nogu. Mečevi su često kratki, intenzivni i zahtevaju ogromnu snagu, brzinu i tehniku.

• Dohyo, borilište za sumo rvanje, predstavlja kružni prostor od peska, sa prečnikom od oko 4,55 metara, ograničen slamnatim užetima. Njegova svetost se naglašava brojnim ritualima pre meča, uključujući posipanje soli za čišćenje. Dohyo nije samo fizička arena već i simbolički prostor, predstavljajući mikrokosmos unutar kojeg se odvija duhovna borba.

Tehnike i strategije u sumo rvanju su raznovrsne i složene, sa preko 70 zvanično priznatih poteza, koji uključuju guranje, hvatanje, bacanje i obaranje. Sumotori razvijaju svoje stilove borbe, često fokusirajući se na određene tehnike koje najbolje odgovaraju njihovoj telesnoj građi i snazi. 

Efikasna strategija može biti ključna za pobedu, gde iskusniji rvači koriste psihološke taktike i brzu procenu protivnikovih slabosti. Trening i taktička priprema su stoga neodvojivi deo sumo rvanja, što ovaj sport čini ne samo fizičkim već i mentalnim izazovom.

Sumo Rvanje: Rangiranje i turniri

Rang sistem u sumo rvanju predstavlja strogu hijerarhiju koja se zasniva na uspešnosti rvača na turnirima. Ovaj sistem omogućava rvačima da napreduju ili nazaduju u zavisnosti od njihovih rezultata:

• Na vrhu hijerarhije nalazi se Yokozuna, najviši rang, koji se dodeljuje rvačima koji su pokazali izuzetne veštine, konzistentnost i dostojanstvo.

• Ozeki je sledeći visoki rang, zahteva konstantne dobre performanse na turnirima.

• Sekiwake, Komusubi, i Maegashira su dalji rangovi unutar Makuuchi divizije, koja predstavlja elitnu grupu rvača.

Godišnji sumo turniri, poznati kao Honbasho, su ključni događaji u sumo kalendaru. Održavaju se šest puta godišnje na različitim lokacijama širom Japana, uključujući Tokio, Osaka, Nagoya, i Fukuoka. Svaki turnir traje 15 dana, tokom kojih se svaki rvač nadmeće u nizu mečeva koji utiču na njegov rang.

Nagrade i priznanja na sumo turnirima uključuju:

• Novčane nagrade, koje mogu biti značajne, posebno za pobednike turnira.

• Pehare i druge simbolične nagrade dodeljene od strane organizatora turnira, kao i privatnih sponzora i javnih ličnosti.

• Specijalna priznanja, kao što su nagrade za izvanrednu tehniku ili za borbeni duh, koja se dodeljuju rvačima koji su se istakli tokom turnira.

Ove nagrade ne samo da služe kao motivacija rvačima, već i kao priznanje njihove posvećenosti, veštine i doprinosa sumo rvanju kao sportu i tradiciji.

10 Najboljih Sumo Rvača svih vremena

• Hakuho Sho – Smatra se jednim od najvećih sumo rvača svih vremena, sa rekordnim brojem turnirskih pobeda.

• Taiho Koki – Poznat po držanju rekorda za najviše titula Yokozuna u 20. veku.

• Chiyonofuji Mitsugu – Poznat po svojoj izvanrednoj snazi i tehnici, kao i po dugom nizu pobeda.

• Asashoryu Akinori – Prvi Mongolac koji je postao Yokozuna, poznat po svojoj dominantnosti na turnirima.

• Takanohana Koji – Ostvario je veliki uspeh tokom 1990-ih i ranih 2000-ih, postavši jedan od najpopularnijih sumo rvača.

• Akebono Taro – Prvi stranac koji je postigao rang Yokozuna, što je bio istorijski trenutak za sumo rvanje.

• Musashimaru Koyo – Drugi stranac koji je postao Yokozuna, poznat po svojoj snazi i veličini.

• Kisenosato Yutaka – Prvi Japanski rvač koji je postigao rang Yokozuna nakon duge dominacije stranih rvača.

• Wakanohana Masaru i Takanohana Koji – Braća koja su obojica postigla rang Yokozuna i bila su veoma popularna u Japanu.

Ovi rvači su ostavili neizbrisiv trag u istoriji sumo rvanja, kako kroz svoje sportske uspehe, tako i kroz doprinos promociji i očuvanju tradicije sumo rvanja.

Kako žive Sumo Rvači

Život sumo rvača je duboko ukorenjen u tradiciji i disciplini, obuhvatajući sve aspekte njihove svakodnevnice, od treninga do ishrane i društvenih obaveza.

• Sticanje i značaj sumo imena: Svaki sumo rvač (sumotori) dobija borilačko ime (shikona), koje često odražava njegove karakteristike, poreklo ili želje njegovog trenera (oyakata). Ovo ime postaje ključni deo njegovog identiteta u sumo svetu, simbolizujući njegovu snagu, duh i aspiracije. Promene imena su moguće, posebno kada rvač napreduje u rangovima ili želi da označi novi početak u karijeri.

• Život u sumo stajama (Heya): Sumo rvači žive i treniraju u specijalizovanim stajama, koje su kombinacija trening kampa i domaćinstva. U ovim stajama, mlađi rvači služe starijima, učeći ne samo tehnike rvanja već i važnost poštovanja, timskog rada i samodiscipline. Život u staji je strogo regulisan, sa fiksnim rasporedom za trening, obroke, odmor i druge aktivnosti.

• Trening i ishrana sumo rvača: Trening sumo rvača je intenzivan i obuhvata širok spektar vežbi usmerenih na izgradnju snage, fleksibilnosti i izdržljivosti. Pored fizičke pripreme, veliku ulogu igra i ishrana. Sumo rvači konzumiraju obilne obroke bogate kalorijama, poznate kao chanko-nabe, kako bi izgradili masu i snagu neophodnu za takmičenje. Ovaj obrok, koji se sastoji od različitih vrsta mesa, ribe, povrća i tofu-a u bogatom bujonu, služi se u zajedničkim obrocima, promovišući osećaj zajedništva i pripadnosti među rvačima.

Život sumo rvača je izazovan i zahteva potpunu posvećenost, ali isto tako nudi priliku za ostvarenje visokog društvenog statusa i poštovanja u japanskom društvu.

Sumo Rvanje: Ceremonije i tradicije

Ceremonije i tradicije igraju ključnu ulogu u sumo rvanju, dodajući dubinu i značenje ovom drevnom sportu. One su odraz šintoističkih verovanja, poštovanja prema prirodi i predaka, te služe kao poveznica između prošlosti i sadašnjosti.

• Ulazne ceremonije (Dohyo-iri): Pre početka svakog turnira, rvači učestvuju u dohyo-iri, ceremoniji ulaska u ring. Tokom ove ceremonije, rvači obučeni u bogato ukrašene kimone (kesho-mawashi) ulaze u ring i izvode seriju ritualnih pokreta. Ova ceremonija ima za cilj da pripremi ring i rvače za nadmetanje, ali i da oda počast tradiciji i duhovima sumo rvanja.

• Ritual čišćenja ringa (Dohyo matsuri): Neposredno pre glavnih turnira, održava se dohyo matsuri, šintoistički ritual čišćenja i blagosiljanja ringa. Sveštenici izvode molitve i obrede kako bi očistili ring od zlih duhova i osigurali sigurnost i uspeh rvačima. Ovaj ritual simbolizuje povezanost sumo rvanja sa šintoizmom i njegove duboke duhovne korene.

• Tradicionalna odeća i frizure: Sumo rvači nose tradicionalnu odeću i frizure koje odražavaju njihov rang i status unutar sumo zajednice. Nosnja uključuje yukata i hakama za javne događaje, dok su frizure oblikovane u stilu koji podseća na samurajske epohe, poznat kao chonmage. Ova frizura i odeća nisu samo estetski izbori, već su i deo identiteta i ponosa svakog rvača, čuvajući istoriju i tradiciju sumo rvanja.

Kroz ove ceremonije i tradicije, sumo rvanje održava svoj jedinstveni karakter i nastavlja da bude cenjeno ne samo kao sport, već i kao važan deo japanske kulturne baštine.

Sumo Rvanje u Svetu

Sumo rvanje, iako duboko ukorenjeno u japanskoj kulturi, uživa popularnost i van granica Japana, privlačeći pažnju ljubitelja borilačkih veština i tradicionalnih sportova širom sveta. Ova globalna zainteresovanost za sumo rvanje doprinela je organizovanju međunarodnih turnira i izgradnji sumo zajednica van Japana.

• Popularnost sumo rvanja u svetu: Interesovanje za sumo rvanje se proširilo na mnoge zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, Mongoliju, i zemlje Evropske unije. U ovim zemljama postoje klubovi i škole sumo rvanja gde se entuzijasti mogu upoznati sa osnovama ovog sporta, trenirati i učestvovati u lokalnim takmičenjima. Pored toga, sumo rvanje privlači turiste u Japan, gde imaju priliku da prisustvuju pravim sumo turnirima i upuste se u dublje razumevanje ovog fascinantnog sporta.

• Međunarodni sumo turniri: Da bi se zadovoljila rastuća međunarodna zainteresovanost, organizuju se međunarodni sumo turniri koji okupljaju rvače iz različitih delova sveta. Ovi turniri ne samo da promovišu sumo rvanje kao globalni sport već i omogućavaju razmenu kultura i iskustava među učesnicima. Na primer, Mongolija, zemlja koja je dala nekoliko vrhunskih sumo rvača, redovno organizuje međunarodne turnire, ističući svoju ulogu u razvoju sumo rvanja.

Kroz ove međunarodne aktivnosti, sumo rvanje nastavlja da prelazi kulturne i geografske granice, razvijajući globalnu zajednicu ljubitelja ovog jedinstvenog sporta.

Izazovi i budućnost sumo rvanja

Sumo rvanje se suočava sa brojnim izazovima u savremenom dobu, koji se kreću od potrebe za modernizacijom do očuvanja bogate tradicije ovog sporta. S jedne strane, postoji pritisak da se sumo rvanje prilagodi savremenim medijskim formatima i potrebama mlađe publike, dok se s druge strane naglašava važnost očuvanja tradicionalnih vrednosti i ceremonija koje sumo čine jedinstvenim.

• Zdravstveni i socijalni izazovi sumo rvača: Visoki zahtevi treninga i specifična ishrana sumo rvača često dovode do zdravstvenih problema, uključujući probleme sa srcem i zglobovima. Pored toga, socijalna dinamika unutar sumo staja može predstavljati izazov za mlade rvače, s obzirom na strogu hijerarhiju i disciplinu.

Budućnost sumo rvanja zavisiće od sposobnosti ovog sporta da nađe ravnotežu između modernizacije i očuvanja tradicije, kao i od adrese zdravstvenih i socijalnih izazova svojih učesnika, kako bi ostao relevantan i pristupačan novim generacijama.

Za više ovakvih zanimljivih priča iz sveta borilačkih veština, pratite Blog Sport!

Edin Pandur

SEO specijalista sa velikim interesovanjem za sport, posvećen istraživanju i deljenju uzbudljivih priča iz sveta Fudbala, Košarke, Formule 1 i Tenisa. Pozivam vas da otkrijete inspirativne sadržaje na BlogSport-u!